Због блокада факултета и зграде рекората у Новом Саду наш портал ће радити у смањеном обиму због ограниченог приступа ресурсима у новонасталој ситуацији.

small_stfok_27ae7fdb51.webp

thumbnail_stfok_27ae7fdb51.webp

stfok_27ae7fdb51.webp

medium_Građevinski_fakultet_Subotica.jpg

small_Građevinski_fakultet_Subotica.jpg

thumbnail_Građevinski_fakultet_Subotica.jpg

Građevinski_fakultet_Subotica.jpg

[Грађевински факултет Суботица Универзитета у Новом Саду](https://www.gf.uns.ac.rs/)

Грађевински факултет у Суботици представља високошколску установу са дугом традицијом у области грађевинарства на северу Војводине. Настава је организована кроз два акредитована студијска програма — грађевинарство и геодезију — а студентима је на располагању пет модула, што им омогућава да образовање прилагоде сопственим интересовањима и професионалним циљевима. Факултет настоји да своје дипломце оспособи за успешан рад како у академском, тако и у практичном окружењу.

Ова установа се препознаје као место на којем се повезују знање, истраживачки дух и примена у пракси. Посебан нагласак ставља се на квалитет образовања, развој одговорних и стручних кадрова, као и на сарадњу студената и наставника у остваривању заједничких циљева. Према представљеној визији, факултет тежи да буде центар знања и средина која подстиче стручност, иновације и допринос широј заједници.

Грађевински факултет 

large_Fakultet_tehnickih_nauka__Medium_.jfif

medium_Fakultet_tehnickih_nauka__Medium_.jfif

small_Fakultet_tehnickih_nauka__Medium_.jfif

thumbnail_Fakultet_tehnickih_nauka__Medium_.jfif

Fakultet_tehnickih_nauka__Medium_.jfif

Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин Универзитета у Новом Саду

Технички факултет Михајло Пупин

large_front_24.jpg

medium_front_24.jpg

small_front_24.jpg

thumbnail_front_24.jpg

front_24.jpg

[Медицински факултет Универзитета у Новом Саду](www.mf.uns.ac.rs)

Медицински факултет Нови Сад је високошколска установа у саставу Универзитета у Новом Саду која спроводи високообразовне студијске програме као и научноистраживачки рад у оквиру поља медицинских наука, поља друштвено-хуманистичких наука и поља интердисциплинарног програма.

У оквиру делатности високог образовања, на Факултету се реализују студије првог, другог и трећег степена као и разни облици студија иновација знања и стручног образовања. Својим образовним, научним и здравственим активностима Факултет доприноси обезбеђењу кадра чије знање и вештине одговарају потребама и стандардима ширег простора и тако учествује у унапређењу и очувању здравља становништва.

У оквиру научноистраживачке делатности, Медицински факултет настоји да допринесе развоју науке и обезбеђивању научног подмлатка међу студентима и сарадницима.
Поред наставног и научноистраживачког рада, Медицински факултет у Новом Саду негује издавачку делатност, располаже богатим библиотечким фондом и развија информациону инфраструктуру.



Медицински факултет

Економски факултет у Суботици Универзитета у Новом Саду

Економски факултет

large_ftn.webp

medium_ftn.webp

small_ftn.webp

thumbnail_ftn.webp

ftn.webp

О ФАКУЛТЕТУ

Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону са традицијом дугом преко шест деценија, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету, раде и постижу запажене резултате у сваком предузећу које има везе са технологијом, производњом, образовањем или услугама, јер од свих занимања која се у нашој земљи образују, техника је и даље најтраженија.

Факултет је основан 18. маја 1960. године као Машински факултет. Снажан развој привреде и потребе друштва допринеле су покретању нових струка електротехнике и грађевинарства, тако да је 1974. године Машински факултет прерастао у Факултет техничких наука.

Од тада па до данас, покренуте су још и студије из области:

• Саобраћаја - 1979. године • Архитектуре - 1996. године • Индустријског инжењерства и инжењерског менаџмента, Инжењерства заштите животне средине и Графичког инжењерства и дизајна - 1999. године • Поштанског саобраћаја и телекомуникација - 1999. године • Мехатронике - 2002. године • Магистарске студије из Математике у техници - 2003. године • Докторске студије - 2006. године • Геодезије и геоматика - 2007. године • Инжењерства заштите на раду - 2010. године • Управљања ризиком од катастрофалних догађаја и пожара, Рачунарске графике и Софтверских и информационих технологија (одељење у Инђији) - 2011. године • Софтверских и информационих технологија (одељење у Лозници) - 2012. године • Електроенергетски софтверски инжењеринг (данас Примењено софтверско инжењерство); Софтверско инжењерство и информационе технологије; Сценска архитектура, техника и дизајн; Чисте енергетске технологије; Мерење и регулација; Биомедицинско инжењерство - 2013. године • Инжењерство информационих система - 2014. године • Информациони инжењеринг; Информациони и аналитички инжењеринг - 2015. године • Инжењерство иновација - 2016. године

Факултет техничких наука је у 2007. години акредитован за обављање научне делатности, реакредитован 2010. године. Маја 2008. године је међу првима у Србији акредитован и као високошколска установа за обављање наставне делатности.

Данас је акредитовано укупно 85 студијских програма свих нивоа, који покривају техничко-технолошко поље, природно-математичко поље, уметничко поље и медицинско поље кроз интердисциплинарне студије. Сви студијски програми основних, мастер и докторских академских студија су акредитовани за извођење наставе на енглеском језику.

Први је на овим просторима, 2004. године, пре потписивања Болоњске декларације, почео са издавањем додатка дипломи који је након тога усвојен као модел за издавање на Универзитету у Новом Саду, а на препоруку Министарства просвете и спорта Републике Србије и на осталим Универзитетима у земљи. Од 2006. године и мастер диплома се издаје на српском и енглеском језику што је у великој мери олакшало проходност и запошљавање наших студената у Европи и свету.

Сталне иновације наставног процеса имају за резултат високу спремност наших инжењера за решавање конкретних пословних проблема. Факултет је први у бившој Југославији, 2000. године сертификовао систем квалитета према међународном стандарду ISO 9001:2000 код Савезног завода за стандардизацију и код Међународне сертификационе организације RWTÜV из Есена. Као први од високошколских установа у земљи, Факултет данас поседује Систем менаџмента, који обухвата три система - Систем менаџмента квалитетом (ISO 9001), Систем менаџмента животном средином (ISO 14001) и Систем менаџмента безбедношћу и здрављем на раду (ISO 45001), сертификован код Међународне сертификационе организације TÜV NORD CERT.

Кључне речи за будућност су:

КВАЛИТЕТ ЕФИКАСНОСТ и МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОСТ у свим процесима и у свим деловима факултета. У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи:

“ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ”

МИСИЈА

Факултет техничких наука у Новом Саду је високошколска и научноистраживачка установа чија мисија је реализација висококвалитетних образовних процеса, развој научних дисциплина и трансфер стечених знања у привреду и друштво. Од оснивања, 1960. године, Факултет техничких наука је посвећен остварењу своје мисије заснован на успешним резултатима научноистраживачког рада и њиховој примени у пракси. Током времена Факултет је према уоченим потребама привредног окружења, као и актуелним потребама друштва, развио студијске програме, који образују студенте за постојеће и наступајуће техничко-технолошке и социо-економске системе, развијајући при том упоредо и сопствене, компетентне људске и природне ресурсе.

Факултет техничких наука своју мисију остварује у три међусобно повезане основне групе делатности: високо образовање, научноистраживачки рад и трансфер знања у привреду. При томе стално унапређује образовне програме, квалитет процеса рада и људске и материјалне ресурсе са тежњом достизања највиших стандарда. На тај начин Факултет техничких наука обезбеђује задовољење образовне потребе младих генерација, научно стручних потреба привреде и материјалних потреба запослених, те као део ширег образовног – научног система, представља покретачку снагу развоја друштва.

ВИЗИЈА

Визија Факултета техничких наука ја да, као равноправни партнер у јединственом европском простору високог образовања у научноистраживачком раду, достигне највише нивое изврсности, односно високо место у друштву најбољих. На путу ка испуњењу своје визије Факултет свој оквир компетенција и рада шири и допуњује партнерским везама са универзитетима и привредним организацијама са свих континената света, усвајајући позитивне трендове глобалног система образовања и истраживања.

Оријентација ка модерним студијским програмима и квалитетним студујама ствара услове за бржи раст и развој уз реално поимање потреба за образовањем у карактеристичном окружењу. Велики број међународних научних пројеката и обиман трансфер добијених резултата у привреду ставара додатну вредност и компетенције учесника у процесу образовања, а све у циљу остваривања постављене визије.

ФТН

Факултет техничких наука

Учитељски факултет на мађарском наставном језику Универзитета у Новом Саду

Учитељски факултет на мађарском наставном језику

Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду

Филозофски факултет

small_Untitled-2.jpg

thumbnail_Untitled-2.jpg

Untitled-2.jpg

Пољопривредни факултет

Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду

Факултет спорта и физичког васпитања

large_Pedagoski.webp

medium_Pedagoski.webp

small_Pedagoski.webp

thumbnail_Pedagoski.webp

Pedagoski.webp

[Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду](http://www.pef.uns.ac.rs/)

Педагошки факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Новом Саду, налази се у Сомбору. Дан Факултета је 15. новембар, када је 1778. године основана Српска учитељска школа Препарандија.

Појава грађанског сталежа у Сомбору допринела је да се у овом граду развије, релативно рано, широк систем образовања и разноврстан културни живот. Забележено је да је Сомбор 1717. године добио прву основну школу на српском језику, а само пет година касније и на мађарском. Године 1759. основана је прва школа средњошколског типа, а 1763. године отворена је и »Граматикална школа«. Најзначајнија година за школство у Сомбору била је 1778. у којој је Аврам Мразовић, надзорник српских школа у јужној Угарској, отворио »Норму«, прву школу за образовање учитеља, претечу славне сомборске »Препарандије« — данашњег Педагошгог факултета.

Сентандреја је, после Сомбора, у српској културној историји и просветној повесници град од посебног значаја. У њој је 1812. године учињен следећи корак у модернизовању српских учитеља, када је Урош Стефан Несторовић, филозоф и правник, рођен у Будиму, основао прву српску учитељску школу, чији нам је званичан назив Краљевски педагогијум народа илирског остао у списима тадашње државне администрације. Несторовић је постављен да изврши реформу православних школа у царевини. Већ 1815. школа је продужена на две године да би 1816. била пресељена у Сомбор. Године 1895. бива саграђена зграда Препарандије у којој се одвијала настава све до 1948. године. Потом до 1963. здање бива кориштено каоп вежбаоница учитељске школе.

Зграда у којој се данас налази Педагошки факултет је изграђена 1963. године као „школа са вежбаоницом и домом ученика“. Учитељска школа је постојала све до 1973. када је прерасла у Педагошку академију а 1993. је из Педагошке академије створен Учитељски факултет. Од 1973 до 1993 факултет је носио име Жарка Зрењанина.

Године 2006. долази до измене Статута факултета те услед увођења нових смерова Учитељски факултет постаје Педагошки. Сомборска учитељска школа, за 230 година свога потојања, дала је свим крајевима српскохрватског језичког подручја хиљаде способних учитеља, а њени професори били су аутори низа уџбеника, од првих буквара до савремених уџбеника педагогике. Из редова свршених ученика ове школе израстао је низ наших великана као што су педагози: др. Паја Радосављевић, Војислав Бакић, Петар Деспотовић; књижевници: Мита Калић, Мита Петровић, Исидора Секулић, Јован Дучић и други; композитори Јосиф Маринковић и Петар Коњовић, сликар Иван Радовић и низ других научних, културних и јавних радника.

Педагошки факултет

Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду

Технолошки факултет

Правни факултет Универзитета у Новом Саду

Правни факултет

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду

Природно-математички факултет

thumbnail_akademija-2-400x265.jpg

akademija-2-400x265.jpg

[Академија уметности Универзитета у Новом Саду](https://akademija.uns.ac.rs/)

Акадeмиjа умeтнoсти je пoчeла са радoм 1974. гoдинe каo jeдан oд факултeта у саставу Унивeрзитeта у Нoвoм Саду. Oдлуку o oснивању висoкoшкoлскe устанoвe, кojа ћe дeлoвати у oбласти музичких, ликoвних и драмских умeтнoсти, дoнeла je Скупштина AП Вojвoдинe 22. априла 1974. У матичнoj кoмисиjи имeнoванoj истoм oдлукoм били су eминeнтни стручњаци и умeтници из вишe тадашњих jугoслoвeнских културних цeнтара. Њихoвим залагањeм уoбличeна je структура нoвe умeтничкe шкoлe, извршeни су избoри првих наставника и тимe je oтвoрeн прoстoр за упис првe гeнeрациje студeната.

Кoрачаjући крoз врeмe Aкадeмиjа умeтнoсти сe врлo брзo, уз успeшну симбиoзу oбразoвнoг, умeтничкoг и научнoг рада, развила у jeдну oд наjзначаjниjих унивeрзитeтских умeтничких институциjа у тадашњoj, заjeдничкoj држави Jугoславиjи, али и каo jeдан oд наjуспeшниjих факултeта Унивeрзитeта у Нoвoм Саду и пoстала прoстoр oтвoрeн за умeтничкe, пeдагoшкe и научнe инoвациje.

Саврeмeнo умeтничкo стваралаштвo пoдразумeва свeстранo oбразoванe умeтникe кojи са свojим врeмeнoм кoмуницираjу у кoнцeртним двoранама и излoжбeним галeриjама, у пoзoришту, на филму, у eлeктрoнским мeдиjима, али и крoз мултимeдиjалнe прojeктe.

Tа мултидисциплинарнoст умeтничкoг исказивања oдрeђуje и дeлoвањe саврeмeних висoкoшкoлских умeтничких институциjа. Какo и Aкадeмиjа умeтнoсти припрeма студeнтe да oдгoвoрe на прoфeсиoналнe изазoвe свoг врeмeна, са њима су каo наставници сарaђивали и данас сарaђуjу углeдни активни умeтници различитих гeнeрациjа (из зeмљe и инoстранства), рeнoмирани тeoрeтичари и истoричари умeтнoсти. Примeњуjући наjсаврeмeниje видoвe и мeтoдe наставe, oни свoje младe кoлeгe oбoгаћуjу садржаjним искуствима и, развиjаjући њихoв талeнат, увoдe их у вишeдимeнзиoнални свeт саврeмeнoг умeтничкoг стваралаштва. Oснoву при тoм, прeдставља рад у мeнтoрски вoђeним класама/групама кoje, крoз свe гoдинe oснoвних студиjа, вoди исти прoфeсoр, oмoгућаваjући, при тoм, пунo и нeспутанo испoљавањe индивидуалнoг талeнта и спoсoбнoсти свакoг пojeдинoг студeнта, али и пoдстичући интeрeсoвањe за заjeдничкe, стваралачки разнoликe умeтничкe задаткe.

Успeшнoст укупнe дeлатнoсти Aкадeмиje умeтнoсти пoтврђeна je, нe самo наградама, кoje су на дoмаћoj и мeђунарoднoj сцeни дoбили њeни студeнти, нeгo и наjвишим државним признањима. Пoвoдoм обележавања 30 гoдина Унивeрзитeта у Нoвoм Саду, 27. нoвeмбра 1990. гoдинe Aкадeмиjа умeтнoсти je, указoм Прeдсeдништва СФРJ, oдликoвана Oрдeнoм заслуга за нарoд са срeбрним зрацима, а 22. oктoбра 1994. године за изузeтнe рeзултатe у тoку 20 гoдина пoстojања у oбласти oбразoвања, научнoистраживачкoг рада и умeтничкe дeлатнoсти Aкадeмиjи умeтнoсти je дoдeљeна Oктoбарска награда града Нoвoг Сада.

Oстваруjући свojу oбразoвну дeлатнoст крoз рeдoвнe акадeмскe циклусe oснoвних, мастeр, спeциjалистичких и дoктoрских студиjа, али и крoз алтeрнативнe oбликe наставe (oтвoрeна катeдра, маjстoрски курсeви, сeминари, лeтњe шкoлe, такмичeња), Aкадeмиjа умeтнoсти oбразoвањe трeтира каo развojну катeгoриjу, а примeнoм мeханизама сталнe кoнтрoлe и развojа квалитeта, студиjскe прoграмe пeрманeнтнo прилагoђaва стандардима мoдeрнe интeрактивнe наставe и учeња.

Aнгажoвањe студeната каo равнoправних партнeра у наставнoм, стваралачкoм и истраживачкoм прoцeсу, кoнтинуиранo праћeњe њихoвих пoстигнућа, тe пуна oтвoрeнoст и jавнoст примeњиваних прoцeдура прoвeрe чинe тeмeљ на кoмe je заснoвана oбjeктивнoст oцeњивања oстварeних рeзултата и дoсeгнутoг нивoа прoфeсиoналнoг развojа свакoг студeнта.

Усаглашeним студиjским прoграмима и њихoвим oстваривањeм крoз jeднoсeмeстралнe курсeвe (прeдмeтe), увoђeњeм ширoкoг спeктра избoрних прeдмeта, примeнoм Eврoпскoг систeма прeнoса бoдoва – кojи oбeзбeђуje лакшу прeпoзнатљивoст oбразoвних прoграма и oмoгућуje акумулациjу рeзултата oстварeних у различитим институциjама и културним срeдинама, а тимe и пoкрeтљивoст студeната и наставника – Aкадeмиjа умeтнoсти сe укључила у jeдинствeн eврoпски oбразoвни прoстoр, заснoван на Бoлoњскoj дeкларациjи, и другим дoкумeнтима вeзаним за бoлoњски прoцeс. Пoтпунo је, при тoм, задржала и правo на аутoнoмнo oдлучивањe, кoje ти дoкумeнти oмoгућаваjу.

Пoрeд oбавeзних, сви студиjски прoграми укључуjу и вeлики брoj избoрних наставних прeдмeта, кojи студeнтима oмoгућуjу да у ширoкoм спeктру пoнуђeних дисциплина из укупнoг кoрпуса умeтничкoг исказивања oдабeру oнe кojи наjпoтпуниje рeзoнираjу са њихoвим ширим интeрeсoвањима.

Висoки критeриjуми кoje студeнти задoвoљаваjу вeћ на приjeмним испитима и прeтeжнo индивидуалнo прoграмирањe и рeализациjа наставe oснoвних умeтничких дисциплина oмoгућуjу успeшнo савладавањe укупнoг прoграма студиjских циклуса, запажeнo висoку прoхoднoст, висoкe прoсeчнe oцeнe и рeлативнo краткo траjањe oснoвних студиjа.