Педагошки факултет

Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду

Педагошки факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Новом Саду, налази се у Сомбору. Дан Факултета је 15. новембар, када је 1778. године основана Српска учитељска школа Препарандија.

Појава грађанског сталежа у Сомбору допринела је да се у овом граду развије, релативно рано, широк систем образовања и разноврстан културни живот. Забележено је да је Сомбор 1717. године добио прву основну школу на српском језику, а само пет година касније и на мађарском. Године 1759. основана је прва школа средњошколског типа, а 1763. године отворена је и »Граматикална школа«. Најзначајнија година за школство у Сомбору била је 1778. у којој је Аврам Мразовић, надзорник српских школа у јужној Угарској, отворио »Норму«, прву школу за образовање учитеља, претечу славне сомборске »Препарандије« — данашњег Педагошгог факултета.

Сентандреја је, после Сомбора, у српској културној историји и просветној повесници град од посебног значаја. У њој је 1812. године учињен следећи корак у модернизовању српских учитеља, када је Урош Стефан Несторовић, филозоф и правник, рођен у Будиму, основао прву српску учитељску школу, чији нам је званичан назив Краљевски педагогијум народа илирског остао у списима тадашње државне администрације. Несторовић је постављен да изврши реформу православних школа у царевини. Већ 1815. школа је продужена на две године да би 1816. била пресељена у Сомбор. Године 1895. бива саграђена зграда Препарандије у којој се одвијала настава све до 1948. године. Потом до 1963. здање бива кориштено каоп вежбаоница учитељске школе.

Зграда у којој се данас налази Педагошки факултет је изграђена 1963. године као „школа са вежбаоницом и домом ученика“. Учитељска школа је постојала све до 1973. када је прерасла у Педагошку академију а 1993. је из Педагошке академије створен Учитељски факултет. Од 1973 до 1993 факултет је носио име Жарка Зрењанина.

Године 2006. долази до измене Статута факултета те услед увођења нових смерова Учитељски факултет постаје Педагошки. Сомборска учитељска школа, за 230 година свога потојања, дала је свим крајевима српскохрватског језичког подручја хиљаде способних учитеља, а њени професори били су аутори низа уџбеника, од првих буквара до савремених уџбеника педагогике. Из редова свршених ученика ове школе израстао је низ наших великана као што су педагози: др. Паја Радосављевић, Војислав Бакић, Петар Деспотовић; књижевници: Мита Калић, Мита Петровић, Исидора Секулић, Јован Дучић и други; композитори Јосиф Маринковић и Петар Коњовић, сликар Иван Радовић и низ других научних, културних и јавних радника.