У циљу промовисања активног грађанства и солидарности, Универзитет у Новом Саду поносно најављује оснивање Волонтерског центра, новог стуба заједничког ангажовања студената у служби локалне заједнице. Овај центар представља израз посвећености универзитета развоју друштвено одговорног понашања студената и подстицању њихове улоге као активних чланова друштва.

Волонтирање, као основни концепт који подржава Волонтерски центар, представља добровољно ангажовање појединаца у активностима које имају за циљ унапређење друштва и пружање помоћи онима којима је потребна. Ово може обухватати широк спектар активности, од волонтирања у локалним заједницама, преко рада са децом и младима, до подршке угроженим групама и заштите животне средине.

Значај волонтирања није само у конкретним акцијама помоћи, већ и у развоју личних вештина и вредности код студената. Кроз волонтерске активности, студенти имају прилику да развију емпатију, тимски дух, комуникационе вештине и лидерство, што их чини боље припремљенима за изазове будуће каријере и живота.

Допринос који студенти могу пружити заједници кроз волонтирање је неизмерно важан. Њихова енергија, ентузијазам и креативност могу донети позитивне промене у локалном окружењу. Кроз пројекте као што су едукативне радионице, акције чишћења, подршка старијим особама или организација догађаја за децу, студенти могу директно утицати на побољшање квалитета живота у заједници.

Оснивање Волонтерског центра Универзитета у Новом Саду означава нови почетак у промовисању волонтирања као важног сегмента образовања и развоја младих. Кроз овај центар, Универзитет жели да подстакне све своје студенте да се активно укључе у волонтерске активности и тако постану градитељи бољег и хуманијег друштва за све његове чланове.

small_05.webp

thumbnail_05.webp

05.webp

large_FTN_ce07d2cb44.webp

medium_FTN_ce07d2cb44.webp

small_FTN_ce07d2cb44.webp

thumbnail_FTN_ce07d2cb44.webp

FTN_ce07d2cb44.webp

О ФАКУЛТЕТУ

Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону са традицијом дугом преко шест деценија, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету, раде и постижу запажене резултате у сваком предузећу које има везе са технологијом, производњом, образовањем или услугама, јер од свих занимања која се у нашој земљи образују, техника је и даље најтраженија.

Факултет је основан 18. маја 1960. године као Машински факултет. Снажан развој привреде и потребе друштва допринеле су покретању нових струка електротехнике и грађевинарства, тако да је 1974. године Машински факултет прерастао у Факултет техничких наука.

Од тада па до данас, покренуте су још и студије из области:

• Саобраћаја - 1979. године • Архитектуре - 1996. године • Индустријског инжењерства и инжењерског менаџмента, Инжењерства заштите животне средине и Графичког инжењерства и дизајна - 1999. године • Поштанског саобраћаја и телекомуникација - 1999. године • Мехатронике - 2002. године • Магистарске студије из Математике у техници - 2003. године • Докторске студије - 2006. године • Геодезије и геоматика - 2007. године • Инжењерства заштите на раду - 2010. године • Управљања ризиком од катастрофалних догађаја и пожара, Рачунарске графике и Софтверских и информационих технологија (одељење у Инђији) - 2011. године • Софтверских и информационих технологија (одељење у Лозници) - 2012. године • Електроенергетски софтверски инжењеринг (данас Примењено софтверско инжењерство); Софтверско инжењерство и информационе технологије; Сценска архитектура, техника и дизајн; Чисте енергетске технологије; Мерење и регулација; Биомедицинско инжењерство - 2013. године • Инжењерство информационих система - 2014. године • Информациони инжењеринг; Информациони и аналитички инжењеринг - 2015. године • Инжењерство иновација - 2016. године

Факултет техничких наука је у 2007. години акредитован за обављање научне делатности, реакредитован 2010. године. Маја 2008. године је међу првима у Србији акредитован и као високошколска установа за обављање наставне делатности.

Данас је акредитовано укупно 85 студијских програма свих нивоа, који покривају техничко-технолошко поље, природно-математичко поље, уметничко поље и медицинско поље кроз интердисциплинарне студије. Сви студијски програми основних, мастер и докторских академских студија су акредитовани за извођење наставе на енглеском језику.

Први је на овим просторима, 2004. године, пре потписивања Болоњске декларације, почео са издавањем додатка дипломи који је након тога усвојен као модел за издавање на Универзитету у Новом Саду, а на препоруку Министарства просвете и спорта Републике Србије и на осталим Универзитетима у земљи. Од 2006. године и мастер диплома се издаје на српском и енглеском језику што је у великој мери олакшало проходност и запошљавање наших студената у Европи и свету.

Сталне иновације наставног процеса имају за резултат високу спремност наших инжењера за решавање конкретних пословних проблема. Факултет је први у бившој Југославији, 2000. године сертификовао систем квалитета према међународном стандарду ISO 9001:2000 код Савезног завода за стандардизацију и код Међународне сертификационе организације RWTÜV из Есена. Као први од високошколских установа у земљи, Факултет данас поседује Систем менаџмента, који обухвата три система - Систем менаџмента квалитетом (ISO 9001), Систем менаџмента животном средином (ISO 14001) и Систем менаџмента безбедношћу и здрављем на раду (ISO 45001), сертификован код Међународне сертификационе организације TÜV NORD CERT.

Кључне речи за будућност су:

КВАЛИТЕТ
ЕФИКАСНОСТ и
МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОСТ у свим процесима и у свим деловима факултета.
У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи:

“ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ”

МИСИЈА

Факултет техничких наука у Новом Саду је високошколска и научноистраживачка установа чија мисија је реализација висококвалитетних образовних процеса, развој научних дисциплина и трансфер стечених знања у привреду и друштво. Од оснивања, 1960. године, Факултет техничких наука је посвећен остварењу своје мисије заснован на успешним резултатима научноистраживачког рада и њиховој примени у пракси. Током времена Факултет је према уоченим потребама привредног окружења, као и актуелним потребама друштва, развио студијске програме, који образују студенте за постојеће и наступајуће техничко-технолошке и социо-економске системе, развијајући при том упоредо и сопствене, компетентне људске и природне ресурсе.

Факултет техничких наука своју мисију остварује у три међусобно повезане основне групе делатности: високо образовање, научноистраживачки рад и трансфер знања у привреду. При томе стално унапређује образовне програме, квалитет процеса рада и људске и материјалне ресурсе са тежњом достизања највиших стандарда. На тај начин Факултет техничких наука обезбеђује задовољење образовне потребе младих генерација, научно стручних потреба привреде и материјалних потреба запослених, те као део ширег образовног – научног система, представља покретачку снагу развоја друштва.

ВИЗИЈА

Визија Факултета техничких наука ја да, као равноправни партнер у јединственом европском простору високог образовања у научноистраживачком раду, достигне највише нивое изврсности, односно високо место у друштву најбољих. На путу ка испуњењу своје визије Факултет свој оквир компетенција и рада шири и допуњује партнерским везама са универзитетима и привредним организацијама са свих континената света, усвајајући позитивне трендове глобалног система образовања и истраживања.

Оријентација ка модерним студијским програмима и квалитетним студујама ствара услове за бржи раст и развој уз реално поимање потреба за образовањем у карактеристичном окружењу. Велики број међународних научних пројеката и обиман трансфер добијених резултата у привреду ставара додатну вредност и компетенције учесника у процесу образовања, а све у циљу остваривања постављене визије.

ФТН

Факултет техничких наука

Основан Волонтерски Центар Универзитета у Новом Саду: Подстицање Солидарности и Активног Учешћа Студената у Заједници

Поводом четрдесет година од објављивања „Хазарског речника“ Милорада Павића, једног од најзначајнијих дела модерне српске књижевности, Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду покренуо је наградни књижевни конкурс за ученике средњих школа на тему историјске и фантастичне прозе под именом ПРИЧЕ ИЗ ДРУГЕ ПРОШЛОСТИ.

Пристигло је много креативних прозних и поетских радова инспирисаних историјским догађајима, класичном и модерном литературом, а у четвртак, 20. јуна, награђени и похваљени су они који су, према суду чланова жирија били најуспелији. Жири у саставу др Марина Токин, др Јелена Марићевић Балаћ, др Милош Јоцић као најкреативнија литерарна достигнућа издвојио је десет радова.

Победници конкурса су:
**Тиса Фелбаб**, Гимназија „Душан Васиљев“, Кикинда, *ментор Наташа Иветић*;
**Вишња Вилов**, Гимназија „Светозар Марковић“, Суботица, *ментор Лаура Ковач*;
**Нађа Шушулић**, Гимназија „Жарко Зрењанин“, Врбас, *ментор Татјана Бјекић*;
**Дарко Лазаревић**, Гимназија „Филип Вишњић“, Бијељина, *ментор Валентина Видаковић*;
**Маша Сабовљевић**, СМШ „Драгиња Никшић“, Сремска Митровица, *ментор Марија Шамара*.
Специјалне похвале добили су:
**Петар Јовичић**, Гимназија „Светозар Марковић“, Суботица, *ментор Сања Вујачић*;
**Маша Тмушић**, СМШ „7. април“, Нови Сад, *ментор Драгана Угринов*;
**Јелена Павлишан**, Зрењанинска гимназија, *ментор Наталија Лудошки*;
**Милица Станисављевић**, СШ „Младост“, Петровац на Млави, *ментор Драган Стјепановић*;
**Антонина Граматчикова**, Карловачка гимназија, *ментор Јелена Марјановић*.
Додели су присуствовали сви награђени и похваљени ученици уз пратњу својих наставника, али и чланова породице и пријатеља. Присутне су у име Одсека поздравиле шеф Одсека др Сања Париповић Крчмар и заменик др Невена Варница, а награђеним и похваљеним ученицима и наставницима у име жирија обратила се др Марина Токин која је доделила награде у виду књига и диплома. Након доделе, дружење је настављено у опуштеној атмосфери и инспиративним разговорима, дошло је до нових познанстава ових паметних и радозналих младих људи, упознавања са радом и разноврсним активностима Одсека за српску књижевност у које би се и они могли активно укључити.

Ово је друга година литерарног конкурса за средњошколце којим се уз читање и вредност писане речи промовишу и негују интересовања, таленат и креативност ученика, као и ангажовање њихових наставника.

Извор: ff.uns.ac.rs

small_06.webp

thumbnail_06.webp

06.webp

large_Filozofski_fakultet_Novi_Sad2_c702feaefe_89842025e9.webp

medium_Filozofski_fakultet_Novi_Sad2_c702feaefe_89842025e9.webp

small_Filozofski_fakultet_Novi_Sad2_c702feaefe_89842025e9.webp

thumbnail_Filozofski_fakultet_Novi_Sad2_c702feaefe_89842025e9.webp

Filozofski_fakultet_Novi_Sad2_c702feaefe_89842025e9.webp

Филозофски факултет у Новом Саду основан је посебним законом који је донела Скупштина НР Србије јуна 1954. године, да би потом Републичко извршно веће образовало Матичну комисију са задатком да, у својству привремених факултетских органа, припреми почетне наставне планове, изабере вршиоца дужности декана, прве наставнике и административно-техничке раднике, да припреми зграде и друге услове за почетак рада факултета. Матична комисија, у саставу: Александар Белић, Павле Савић, Велибор Глигорић, Васа Чубриловић, Боривоје Дробњаковић, Младен Лесковац, Миљан Мојашевић, Тадија Пејовић и Спасоје Чобански - већ на првој седници за вршиоца дужности декана изабрала је др Боривоја Дробњаковића, декана Филозофског факултета у Београду, и одлучила да се образује шест студијских група: за историју, за јужнословенске језике, за југословенску књижевност, за енглески језик и књижевност, за немачки језик и књижевност, и за математику са физиком. Половином септембра исте године Матична комисија је изабрала прве наставнике: Младена Лесковца, др Миливоја Павловића, др Миту Костића, Ђорђа Сп. Радојчића, др Петра И. Поповића, др Мирка Стојаковића, др Петра Ђорђића, др Ивана Поповић, др Павла Ивића, др Богољуба Станковића и др Милутина Гарашанина.

Будући да је Факултет (као и у исто време основани Пољопривредни) улазио у састав Београдског универзитета, што значи да се подразумевала и кадровска и свеколика друга помоћ БУ, уз прву "поставу" наставника, а чинили су је одреда великани српске науке и културе (они млађи су се управо у овој средини остварили), већ прва генерација студената, уписана између 5. и 15. септембра, приспела безмало из свих крајева тадашње Југославије, могла је да рачуна да је уписала добру школу. А дошла је у Нови Сад, у Војводину, која је још у XVIII веку (1774. године) имала понуду бечког двора да отвори високу школу, дату с намером да се одврате српски младићи од одласка на школовање у Русију, али се томе успротивила Угарска дворска канцеларија. Исту судбину имало је и неколико других иницијатива. Тек је 1920. године, као део БУ, у Суботици отворен Правни факултет. Вишенационална Војводина, са завидним достигнућима и у материјалном и у духовном погледу, са знаменитом Матицом српском и драгоценим искуствима њених школараца, стицаним раније у Јегри, Пешти, Бечу, Пожуну, а касније у Београду, Загребу и Љубљани, са богатим књижевним фондом Библиотеке Матице српске, уз завидан економски потенцијал - била је предодређена и спремна за установу овакве врсте. Били су то почеци који су се доживљавали као природно "израстање" једне средине, а каснији успех, који карактерише завидан успон за протеклих педесет година, као неизневерено очекивање. Његов успех је "прорекао" велики Александар Белић (али не само Филозофског факултета него и Новосадског универзитета, који ће бити основан шест година касније): "Ја најдубље захваљујем на части која ми је указана да отпочнем предавања на Филозофском факултету у, надајмо се, ускоро потпуном и осамостаљеном Новосадском, или боље, Војвођанском универзитету. У исто време ја Вам захваљујем што сте ми тако дали прилике да изјавим... овде, у срце Војводине, своју особиту радост, што је Војводина - која је већ одавно то заслуживала и која се одавно показала да је достојна да и у својој средини има универзитет којем је добар развитак морално већ унапред загарантован - тај универзитет и добила." (1. децембар 1954. године)

Факултет се убрзано и плански развијао, с великим ентузијазмом његових посленика и уз свестрану подршку друштвене заједнице. Кадровски се попуњавао (у почетку, разумљиво, довођењем у Нови Сад или већ афирмисаних научника или талентованих младих људи који су тек овде започели да граде универзитетску каријеру, да би касније почео да се ослања и на своје најбоље студенте; школске 1961/62. године на трима студентским групама је отворио постдипломске студије, а 1969. године на Факултету су одбрањена прва два доктората), за кратко време је засново библиотеку за потребе наставе и науке, смишљено подстицао развој научноистраживачког рада (и индивидуалног и тимског, чиме је Нови Сад предњачио и у оквирима тадашње Југославије), покренуо своју прву едицију - Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду и, што је посебно важно, без комплекса инфериорности тек основаног факултета, укључио се у међууниверзитетску и међународну сарадњу. Отварањем нових студијских група пратио је потребе заједнице а пре свега вишенационалне Војводине: 1957. године отворен је Лекторат, а 1959. године Катедра за мађарски језик и књижевност (те године је уписана и прва група од 30 студената), 1961. године прве студенте уписала је Катедра за словачки језик и књижевност, 1981. године основане су катедре и отворене студијске групе за румунски језик и књижевност (Лекторат 1974. године) и за русински језик и књижевност (Лекторат 1972. године). Школске 1961/62. године Факултет је основао катедре и уписао прве студенте на студијске групе за русински језик и књижевност, за француски језик и књижевност, за хемију, за физику, за биологију, нешто касније и за географију. Факултет је, на иницијативу Покрајине, 1968. године добио улогу оснивача три самостална научна института - Института за лингвистику, Института за хунгарологију и Института за историју Војводине, који ће касније (1976. године) интеграцијом ући у његов састав. Разнородног састава и прегломазан (са 14 студијских група), Филозофски факултет се 1969. године раздвојио на два факултета - Филозофски и Природно-математички. Студијска група за педагогију отворена је 1972. године, а за психологију 1982. године. Катедра за социологију и филозофију 1978. године заснива студијску групу за марксизам, да би се касније, у склопу шире дезидеологизације друштва, уместо ње формирале две студијске групе - за социологију и за филозофију. Класичне науке негују се у склопу Одсека (раније института односно катедре) за историју, а фолклористика и народна култура на одговарајућим одсецима.

ФФ

Филозофски факултет

Уручене награде на књижевном конкурсу на Филозофском факултету

Студентски информативни сервис Универзитета у Новом Саду

Основан Волонтерски Центар Универзитета у Новом Саду: Подстицање Солидарности и Активног Учешћа Студената у Заједници

Основан Волонтерски Центар Универзитета у Новом Саду: Подстицање Солидарности и Активног Учешћа Студената у Заједници

Уручене награде на књижевном конкурсу на Филозофском факултету